Živimo u ludo vrijeme. U zadnjih 50 godina smo prema Ray Kurzweilu (američki izumitelj i futurist) doživjeli više promjena nego europsko društvo od 1200. do 1700. godine. Ako razmislite malo što sve imate u svom domaćinstvu, a vaša majka to nije imala vaših godina, vidjet ćete da to možda i nije pretjerano.
Trenutni pejzaž marketinških usluga je jedan uzavreli buvljak. Mogu da pretpostavim da se jedan brend menadžer ili vlasnik malog preduzeća oseća kao zbunjeni posetilac koji šeta između tezgi sa raznolikom robom dok na njega viču: “Content! Optimizacija! Content! Inbound! Content! Programatic! COOONTEENT!”
Kao veliki fan Twitter-a oduvek sam u ovu društvenu mrežu polagao velike nade, čak toliko ogromne da sam od početka upravo ovaj kanal komunikacije svrstao u prioritetne za svoj projekat promocije wellness i spa hotela Srbije. Važnije od svega je ipak bilo prepoznati da je Twitter u domaćem turizmu praktično mrtav.
Oduvek sam želela da budem pisac. I to ne isključivo onaj pisac koji sedi u poluzamračenoj i zadimljenoj sobi, dok na mašini kuca šestu knjigu trećeg toma svog životnog opusa. Želela sam da pišem priče. Želela sam da svoj dar da u ljudima, stvarima i situacijama, primarno vidim dobro, predstavim rečima. A onda je neko stvorio internet! I blogove! A ono što sam već godinama radila dobilo je zvaničnu profesionalnu titulu – content writer i copywriter. Wow!